pocket palma službeno otvorila sezonu osvajanja Rock&Off nagrade: „Šok, šok, i dalje šok.“

Donosimo seriju intervjua polaznika Male škole Rock&Off novinarstva s nominiranima za treću dodjelu Nagrada Rock&OFF!

„Feedback nam je jako bitan. Konstantno ga dobivamo putem društvenih mreža i to je tolika divna motivacija i prekrasna nagrada za trud koji u glazbu ulažemo već 8 godina. Voljeli bismo kad bi glazbeni krugovi malo više prepoznali kvalitetu našeg rada, a nominacija i nagrada kao što je Rock&Off bili bi lijepi primjer toga. Nije nešto čemu težimo jer znamo da ćemo kad-tad doći do toga i do mnogih drugih nagrada samo radeći to što radimo“, odgovorio je Luka skromno, ali samouvjereno na predzadnje pitanje intervjua kojega sam odradila s pocket palmom za jednu od zadaća u Maloj školi Rock&Off novinarstva u veljači prošle godine. Tada su bili predloženi za nominaciju, a godinu dana poslije ne samo da su opet bili predloženi, nego i nominirani za nagradu Rock&Off u kategoriji za Electro&Off izvođača godine. S dodjele su nagrada otišli s kipićem u rukama, a prije su odlaska izdvojili vremena za moja pitanja, pa smo tako popričali o mišićavim muškarcima, nadolazećemu albumu i smradu suhe trave i znoja na festivalima.

Anja Papa i Luka Vidović jedni su od onih čije je veselje toliko iskreno i simpatično da je prijelazno. Iako mi je bilo jako drago što su ovogodišnji dobitnici, magično sam postala trostruko veselija samim njihovim veselim prisustvom. Anja je kroz osmijeh opisivala kakav ih osjećaj pere: „Ššššok. Stvarno je! Evo, konkretno danas baš cijelu večer se sprdamo kak' sigurno nećemo dobit'. I kao, što ak' dobijemo i nemamo pripremljen govor jer znamo da nećemo dobit'? I onda smo dobili, i onda smo se izurlali dok smo došli do pozornice, i onda ne znam kaj sam rekla uopće, neke gluposti. A nije ni bitno – evo, sad imamo tu nagradu.“

Otkako je krajem 2019. godine osvanuo istoimeni prvijenac, pocket palma je do sada privukla zavidan intenzitet pažnje publike, a polako i struka počinje glasnije prozivati njihovo ime. Trenutno je poglavlje dua ona čudna tranzicija – niti su novi niti stari na regionalnoj glazbenoj sceni. Zanimalo me, u ovom početničkom stadiju benda dok im to još uvijek nije status na sceni koji se podrazumijeva i kojega se od njih zdravo za gotovo očekuje da održavaju, kako gledaju na ovakva priznanja u obliku nagrada, a posebice prave li značajnu razliku između nagrade publike i one novinarske: „Pa podjednako nam znače“, rekao je Luka, a Anja se nadovezala: „Da. Mislim, mi ne gledamo na nagrade kao nešto uzvišeno, ali one su super – baš smo, zapravo, komentirali čak i kad smo bili tek predloženi, ne samo nominirani, kak' je zapravo ful lijepo bit' uopće predložen, zapravo bit' spomenut toliko puta da si predložen. Stvarno, osjećaš se cijenjeno i to je onda zapravo stvarno super. I sad još i dobit' tu nagradu uz konkurenciju koja je bila… Evo, mi smo stvarno mislili da će ABOP dobit', tako da – šok, šok, i dalje šok.“

Bez obzira na to koliko puta vodili raspravu o tome jesu li žene u društvu dospjele do ravnopravnosti ili ne, jednoglasan se odgovor na to pitanje čini dosta dalekim. U traganju za vlastitim zaključkom o stanju u hrvatskoj glazbenoj industriji, zamolila sam Anju da mi iz prve ruke kaže svoje dosadašnje dojmove o tome je li ženama ondje teže, isto ili možda lakše nego muškarcima: „Isto nije sigurno. Lakše nije sigurno. Definitivno je malo teže, al' ako si u bendu s dečkima koji ful podržavaju takve neke stvari, onda je super, jer svaki put kad me netko malo potlači, Luka uskoči i kaže: „Ne, i Anja isto ovo sve radi!“ Da, i Brunek isto, Brunek isto. Tako da zapravo je meni dosta okej, jer imam mišićave muškarce koji me brane u ovom bendu. Feministi sve oko mene, tako da imam sreće.

Izgleda da je Anja u dobrim mišićavim rukama, ali da je i Luka isto – znate onaj fenomen tandema koji je toliko blizak da si međusobno nadopunjuju misli, a da se pritom niti prekidaju niti pričaju jedno preko drugoga? Pitala sam ih kako podnose ova čudna vremena bez koncerata i ovako je to izgledalo. Anja je započela: „Pa, jako smo depresivni, ali…“, a Luka dovršava: „I kreativni…“, Anja onda nastavlja: „Tako da, neki album smo sklepali, dost' je dobar, pa se nadam da će uskoro to bit' vani…“, pa opet Luka: „Ali malo čekamo da se smiri sve…“, i Anja im završava zajedničku misao: „Da krenu koncerti i, evo, za nekih mjesec i pol' možete očekivati novi singl, i… A stvarno nam je dobar“, ushićeno se nasmijala.

U ovu trenutku ja više ne znam jesmo li uzbuđeni zbog nagrade ili zbog najavljene nove glazbe, ili se to srdačno veselje jednostavno reflektira s jednog na drugog na trećeg pa ispočetka, tvoreći tako neprekidni kružni vakuum veselja i uzbuđenosti između naših lica, ali jedno jesam znala – novi album znači i nove promocije! Prvo što mi je palo na pamet jest, Bože daj zdravlja i koncerata, možda neki nastup u sklopu domaćega festivala kao što je INmusic festival, ako se isti bude održavao, a odgovor je bio kratak i jasan: „Ne“, rekla je Anja i prasnula u smijeh zajedno s Lukom, pa nastavila: „Zapravo, ja bih. Baš sam s frendicama komentirala neki dan kak' želim onaj smrad one suhe trave i znoja na INmusicu. Koliko god mi se stvarno ne ide, želim osjetit' taj smrad. Mislim, ne znam, malo mi je to riskantno… Ma neće se on ni održati, nisam baš sto posto sigurna da hoće, ali vidjet ćemo.

 

 

Irena Grgić

logo